Оптички микроскопи користе видљиву светлост за преглед узорака. Због веома мале величине вируса, обично је потребан микроскоп са већим увећањем за њихово посматрање. Међутим, пошто је величина вируса блиска или чак мања од таласне дужине видљиве светлости, ово ограничава резолуцију директног посматрања вируса помоћу оптичке микроскопије. Стога, да би се вируси видели детаљније, често је потребан електронски микроскоп.
Електронски микроскопи користе електронске зраке уместо светлосних зрака и могу постићи већу резолуцију од оптичких микроскопа. Електронска микроскопија може да обезбеди веће нивое увећања и резолуције вирусних детаља, омогућавајући научницима да детаљније проучавају структуру и својства вируса.
Количина увећања која је потребна за приказ вируса зависи од величине вируса и нивоа потребних детаља. Пошто су вируси често величине наноразмера, често су потребни микроскопи са већим увећањем да би их посматрали.
Светлосни микроскопи обично дају увећања од 1000к до 2000к. Ово увећање је довољно за посматрање неких већих вируса, као што су велики ДНК вируси.
Међутим, за мање вирусе или где су потребни детаљи веће резолуције, користи се електронски микроскоп. Електронски микроскопи могу да обезбеде веће увећање, које често достиже 100,000 пута или више. Ово велико увећање може пружити детаљнији приказ структуре и карактеристика вируса.
Важно је напоменути да увећање није једини фактор који утиче на посматрање вируса. Резолуција је такође важан фактор, који одређује величину најмањег детаља који микроскоп може да разреши. За мање вирусе потребан је микроскоп веће резолуције да би се ухватили финији детаљи.